Представљање

ИНЖЕЊЕР ПЕТАР КНЕЖЕВИЋ, ДИРЕКТОР ТЕРМОЕЛЕКТРАНА „НИКОЛА ТЕСЛА”
Цена племените енергије
Зиму и грејну сезону можемо чекати мирно. Све је спремно. Иако је хидролошка ситуација ове године лоша, термоенергетика је покрила повећану потрошњу и током минулих врелих дана. ТЕНТ, носилац и ослонац у томе, из 3.300 мегавата своје  инсталисане снаге, што представља једну трећину укупне инсталисане снаге „Електропривреде Србије”, производи половину српске струје. У септембру је деветомесечни план остварен са 105,49 одсто. До 2017. следи наставак стратешких улагања у производњу и заштиту животне средине

Пише: Алекса Митић

Ове зиме не би требало да страхујемо од несташице струје. У Термоелектрани „Никола Тесла” (ТЕНТ) завршавају се сви планирани радови неопходни за мирну зиму. ТЕНТ је носилац производње електричне енергије и ослонац „Електропривреде Србије”. Из својих 3.300 мегавата инсталисаних капацитета, што представља једну трећину инсталисане снаге ЕПС-а, даје половину укупно произведене српске струје!
– Хидролошка ситуација је ове године лоша, доток воде слаб, количине у акумулационим језерима мале. Повећану потрошњу у минулим врелим данима, кад су масовно радили расхладни уређаји, покривала је термоенергетика, односно ТЕНТ, захваљујући пре свега континуираном квалитетном раду. У овим септембарским данима, ми смо деветомесечни план већ остварили са 105,49 одсто. При том, редовно смо, у предвиђеним роковима, ремонтовали блокове. Имали смо капиталне ремонте пре свега на „Блоку Б2” (600 мегавата), што је трајало 120 дана. Највећи посао била је реконструкција електрофилтера. Половину новца обезбедили смо из донација, а половину из сопствених средстава – каже за Националну ревију инжењер Петар Кнежевић, директор ТЕНТ-а, и додаје:
– Други велики посао била је замена дела цевног система. То је почетак комплетне ревитализације блокова „Б1” и „Б2”. Реконструкцију млинова на „Блоку А4“ завршавамо за 60 уместо за планираних 75 дана. Повећали смо им капацитет и финоћу мељаве, што је предуслов за оптимизовање процеса сагоревања и елиминисање азотних оксида (еколошки пројекат на чијој реализацији радимо). Поправку турбоагреагата трећег блока ТЕ „Колубара“ снаге 60 мегавата окончаћемо у септембру, а убрзо затим биће завршен ремонт „Блока А3“ на ТЕ „Никола Тесла А“ као и ТЕ „Морава“ од 125 мегавата, тако да ће сва постројења ПД ТЕНТ бити спремна за зимску сезону.

УШТЕДЕЛИ ЈЕДНУ ЕЛЕКТРАНУ

На обновљеном „Блоку А6” у електрани „Никола Тесла” снага је са 308 повећана на 348 мегавата. То је допринело повећању енергетске ефикасности и смањило потрошњу угља за 150.000 тона годишње. У току су испитивања електростатичких филтера. Резултати су бољи од очекиваних: емитованих честица је знатно мање од 50 милиграма по кубном метру димног гаса.
– Обнова електрана на постројењима, које су из 1990-их изашле у прилично руинираном стању, почела је пре једне деценије. Оно што је урађено продужило је животни век машина за још 100.000 часова. На то је утрошено око 450 милиона евра, уз повећање производње за три милијарде и двеста милиона киловатчасова. Са 16,5 отишли смо на више од 19 милијарди киловат часова, што је равно производњи једног новог блока снаге 400 мегавата. Да би био изграђен нови блок снаге 400 мегавата, требало би најмање двоструко више средстава – каже директор Кнежевић.
У овим ревитализацијама учествовао је велики број домаћих и иностраних фирми. „Алстом” је радио турбину, „Рафако” котлове, међу највећим извођачима били су и „Дусан Бабкок”, „Хитачи пауер Европа”. Од српских фирми ту су „Руднап група”, „Минел котлоградња”, „Гоша монтажа”, „Термоелектро АД”, „Термоелектро Ентел”, „Феромонт”... Више од 50 њих. Институти „Михајло Пупин” и „Никола Тесла”, као и „Енергопројект”, помогли су нам да освојимо многе послове који су раније били ексклузивитет странаца. Тако су домаћа памет и пројекти заменили увозне, пре свега у домену аутоматског управљања. Важну улогу имали су и професори Електротехничког и Машинског факултета у Београду, који су несебично у свему учествовали.
– До 2017. године планирамо повећање снаге на блоковима „Б1”, „Б2”, „А3”, „А4” и „А5”. Радићемо првенствено на повећању ефикасности и испуњењу законом прописаних еколошких стандарда. Истовремено, тако ћемо подићи производњу за нових 3,5 милијарди киловат часова и уштедети више од 500.000 тона угља годишње. За реализацију ових планова потребно нам је 1,1 милијарди евра: 600 милиона за екологију (одсумпоравање, елиминацију азотних оксида, завршетак електрофилтера, контролу и пречишћавање отпадних вода...), а за 500 милиона (у подухвату сличном ономе из прве декаде новог миленијума) практично ћемо добити још један нови блок од 400 мегавата.

ПРОЈЕКЦИЈЕ ДО 2017.

– Савршено смо свесни да су то кораци у добром правцу, уз релативно мала улагања, али и да то неће коначно решити „глад за струјом”. Повећане потребе за електричном енергијом трајно могу покрити само нови блокови у термоелектранама и хидроелектране. Могли бисмо да створимо и извесне вишкове, па да на слободном тржишту, пре свега иностраном, где је цена већа, продајемо струју. Од добити пунили бисмо буџете и обнављали електране. Из старих постројења, до те 2017, извући ћемо додатних готово седам милијарди киловат-часова. Неке ћемо и угасити, јер је у њима скупа производња.
Нагласимо опет: веома важан је и еколошки пројекат који ће бити реализован заједно са јапанским стручњацима, а јапанска влада подржала га је кредитом од 250 милиона евра. Први пут ће код нас бити урађено постројење за одсумпоравање. Уместо у атмосферу, сумпорни оксиди ће уз помоћ кречњака бити претворени у гипс, а из димњака ће излазити пречишћен димни гас.

***

Како се прави чиста енергија
Термоелектране „Никола Тесла” имаће свој штанд на Међународном сајму енергетике који ће бити одржан у Београду од 12. до 14. октобра 2011. Заједно са својим пословним партнерима, ово привредно друштво показаће како се тимски ради на истом циљу  – побољшању производње чисте енергије.
– Имамо намеру да представимо пројекте који су од суштинског значаја за ревитализацију и модернизацију постојећих енергетских капацитета, као и оне који се баве најсавременијим технологијама у области заштите животне средине – каже директор Петар Кнежевић. – Како успех било ког пројекта зависи од тимског рада, желели смо да са нама и наши дугогодишњи сарадници, респектабилне и успешне фирме, промовишу заједничке планове – повећање ефикасности производње електричне енергије и испуњење законом предвиђених еколошких стандарда.